Даме и господо,
Свима вам је добро познато да је крајем фебруара ове године корпорација «Мицрософт» најавила отварање своје подружнице у БиХ. Један од основних задатака ове нове канцеларије биће пружање помоћи у повећању броја инжињера за софтвер у БиХ, који имају знања из области Мицрософт технологије, и то са 400 на 1200 инжињера. «Мицрософт» такође тврди да ово најновије фокусирање на босанскохерцеговачко тржиште може довести до огромног повећања броја радних мјеста, везаних за софтвер, у овој земљи и то у области малопродаје, маркетинга као и у сектору подршке, а ради се о повећању са 3000 на 9000 радних мјеста.
Ово су добре вијести из неколико разлога, али је једнако важна суштинска процјена «Мицрософт-а» да је Босна и Херцеговина сада мјесто гдје се исплати пословати. Не морам посебно да наглашавам да је ова процјена заснована на несентименталном и комерцијалном критеријуму: «Мицрософт» није добротворна организација.
Један од задатака пред којим се налази СЕРДА и друге сличне организације је везан за пласирање информација о томе како се сада исплати пажљивије размотрити могућности улагања у БиХ, без обзира колико практични били критеријуми инвеститора.
Свеукупно комерцијално окружење се побољшава, каматне стопе се смањују, инвестиције су све веће а стабилност босанскохерцеговачке валуте и даље представља основу за поуздано пословање. Увођење ПДВ-а је извршено без великих проблема и сада се осјећају позитивни ефекти које доносе сигурнији државни приходи и боље регулисани комерцијални сектор.
Дакле, ствари иду набоље.
Перспектива пословања у Босни и Херцеговини се очито побољшава.
Наравно проблеми остају, али сада када имамо позитиван економски замах, морамо унијети нову енергију у рјешавање ових проблема.
Застарјело и међусобно супротно пословно законодавство (у зависности од тога у којем дијелу земље послујете) представља велику препреку за побољшање пословања и повећање броја радних мјеста.
Усвајање новог Закона о облигацијама БиХ представљаће велики корак напријед у рјешавању ових проблема. Познато вам је да се већ неколико година одвијају активности на припреми потпуно новог пословног кодекса БиХ, а сада су те активности скоро завршене. Што прије постојећа збрка међусобно супростављених закона буде замијењена једним модерним пословним кодексом који је у складу са европским принципима, то ће ствари бити боље за предузећа и улагаче. Апелујем на вас да лобирате да овај закон буде усвојен прије краја 2006. године.
Међутим, док очекујемо значајна побољшања у активностима које се на државном нивоу предузимају како би се побољшало пословно окружење у БиХ и од регионалних агенција морамо тражити да обнове повјерење, креативност и енергију.
СЕРДА и друге агенције за развој су формиране на принципу да је регионална повезаност очигледна и да она превазилази политичке границе. У теорији, дакле, регионалне развојне агенције куцају на отворена врата јер су, у економском смислу, напори које предузимате у оквиру ваших иницијатива апсолутно разумни. Зато је важно нагласити постигнуте резултате. Који степен успјеха можете навести у смислу отварања нових радних мјеста и побољшања животног стандарда? Имате ли обимне статистичке податке који показују да ваша регија одлучно израња из економског мртвила?
Рекао бих да је СЕРДА до сада имала водећу улогу у претварању стратегија, разрађених само на папиру, у конкретне програме који су помогли новим предузећима и понудили значајну и планску помоћ постојећим предузећима. Међутим, још увијек нисмо успоставили механизме који могу помоћи малим и средњим предузећима да, након започињања свог пословања, у што краћем року постану профитабилна. Неки наши конкуренти из регије својим малим и средњим предузећима већ пружају ову врсту помоћи.
Апеловао бих на агенцију СЕРДА и друге регионалне развојне агенције да наставе да врше притисак на различите нивое власти, како би органи власти показали веће разумијевање за потребе улагача и предузетника јер улагачи и предузетници отварају нова радна мјеста. Такође бих апеловао на вас да и даље користите природну повезаност која постоји у окиру регија у БиХ. Политичари често не разумију економску логику, зато је важно да они који раде на развоју пословања ту логику ставе на прво мјесто.
Хвала.