Према овом налогу, издатом 18. новембра 2002. године, вјерски објекти и гробља морају бити изузети из имовине јавних предузећа прије приватизације. У вјерске објекте убрајају се цркве, џамије, синагоге и остали објекти које вјерске заједнице користе првенствено за обављање молитве или службе. Изузимање се не односи на потпуно уништене објекте или гробља са којих су уклоњени сви посмртни остаци за које се знало.
Супервизор за Брчко, Хенри Л. Кларк, овако коментарише поменути налог: “Током 20. вијека фашистичке и комунистичке владе су одузимале, уништавале и злоупотребљавале имовину вјерских заједница. Али након пада комунизма, демократске владе широм источне и централне Европе вратиле су религију и поштовање према мртвима на заслужено мјесто у друштву.”
“Непосредна потреба за издавањем овог налога указала се приликом недавног расписивања тендера за продају јавног предузећа “Мајевица”. На земљишту фабрике налази се црква. Не смијемо понављати грешке комунистичког режима одузимањем цркве и њеном продајом као да се ради о објекту у легитимном друштвеном власништву. Не ради се о новцу – црква у оваквом оштећеном стању нема новчану вриједност. Овим налогом се једноставно исказује поштовање према имовини која је првобитно кориштена првенствено у вјерске сврхе. Наравно да ће се то подједнако примјењивати на џамије, синагоге и гробља уколико се испостави да су укључена у имовину предузећа која се приватизују.”
Налог се не односи на остале зграде нити земљиште без обзира да ли се ради о имовини вјерских заједница или не, нити се њиме регулише питање накнаде. Оваква питања се морају регулисати свеобухватнијим законом.