Драги грађани,
У години која је на измаку, већина вас је имала осјећај фрустрираности и незадовољства због спорог рјешавања проблема у овој држави.
Међународна заједница, Европска унија и ја разумијемо, а и дијелимо ту фрустрацију.
Странци су дошли у вашу државу само из једног разлога – јер вјерујемо да ви заслужујете сваку помоћ како би што прије водили нормалан, европски живот.
Свима је доста политичких игара и недостатка напретка и у најосновнијим питањима.
Због тога све чешће чујем позиве за смјену овог или оног политичара, или, чак, свих њих заједно.
Свјестан сам свог мандата и не бојим се користити својаовлаштењауколико било ко изађе из оквира Мировног споразума.
Чињеница је да, иако смо моји претходници и ја користили својаовлаштењавише од 900 пута, поновоимамо политичаре који су способни двострукоповећати своје плате, али не могу усвојити више од двадесетак закона у години дана.
Јасно је да бонскаовлаштењане могу створити бољи животни стандард, отварати нова радна мјеста, или укинути визе.
То једино могу учинити представници које сте ви бирали.
Јасно је и како то учинити. Без свеобухватног плана и ефикасне акције, у идућој години ову државу чека само стагнација.
Упрокосизјавама да је један ентитет бољи, или да други и даље представља стварну снагу државе, мислим да ове изјаве нису ништа више од пуке пропаганде.
И у једном и у другом ентитету просјечне плате су око 780 КМ. Просјечна плата у Европској унији је три пута већа!
Једини исправни пут ка таквом стандарду јестешто бржа интеграција у Европску унију.
Иако смо имали одређене помаке, ту мислим наравно на Споразум о стабилизацији и придруживању потписан у јуну мјесецу, БиХ није ни близу реформског замаха који ће не само стварно побољшати,него барем олакшати живот обичног грађанина.
Значи, потребно је да се константно на босанскохерцеговачке политичаре врши притисак како би било немогуће да побјегну од одговорности. Видјело се, ипак, да имају капацитет за договор на сопствену иницијативу, али то је још увијек недовољно, јер је потребно конкретизовати договорено.
Знам да грађани ове државе нису задовољни, али и да исто тако често мисле да не могу ништа промијенити.
Не слажем се са овом процјеном.
Оно мало напретка који смо видјели током 2008. године, десило се када су политичари били суочени са обуставом процеса европских интеграција и постали свјесни какво би незадовољство то изазвало код грађана.
Када се уједине међународна заједница и грађани БиХ – ствари могу да се промијене.
Ми можемо и морамо од европских интеграција направити стварни приоритет.
За све нас 2009. представља једну критичну годину.
Поред економске и финансијске кризе, данас БиХ поновозаостаје за земљама у региону.
Многи у региону најављују да ће аплицирати за статус кандидата у наредној години.
Међутим, у БиХ нико нема било какве аргументе којима би доказали да је у 2008. години БиХ заслужила тај статус.
У сљедећој години очекујем да ће поједине земље у региону добити безвизни режим са ЕУ. БиХ званичници сами признају да се то сигурно неће десити прије 2010.
Са таквим ставом не смијемо бити задовољни.
Година 2009. је битна за БиХ, јер већ у 2010. опет улазимо у изборну годину. Искуство нам говори да ће се политичари тада поновофокусирати на подјеле са циљем задржавања својих фотеља, а не на стварни рад.
То значи да, ако у 2009. не направимо помак, осуђени смо на даљњу стагнацију, радикализацију, подјеле и изолацију.
Убијеђен сам да у сљедећој години сви грађани ове земље заслужују конкретне активности за побољшање животног стандарда и убрзани напредак на европском путу. Ту првенствено мислим на почетак процеса уставне реформе и напредак у испуњавању услова за безвизни режим, као и напредак на европском путу.
Ја ћу дати све од себе да укажем политичарима да морају показати више мудрости, а мање неодговорности – и позивам ВАС, грађане, да ми у томе помогнете. Ви сте ти који могу извршити неопходан притисак.
Уз то обећање и наду, желим вам срећну, мирну и безбрижну 2009. годину.