Обраћање високог представника/специјалног представника ЕУ, Кристијан Шварц-Шилинга, на пословно-инвестиционом самиту за Босну и Херцеговину који су организовали Еуропеан Финанциал Цонвентион и ФИПА у Парламенту Босне и Херцеговине
Нова радна мјеста су кључ за прогрес у другим областима
Даме и господо,
Почетком прошле године, само седмицу након што сам преузео дужност високог представника и специјалног представника ЕУ, сједио сам у Травнику са пословним људима из свих дијелова земље и слушао шта су ми говорили о пословном окружењу у овој земљи.
Доста тога су ми рекли, и већина тога није било ништа добро.
Годину дана послије, волио бих да сам у позицији да могу закључити да се пословно окружење значајно унаприједило, међутим, иако је дошло до неких значајних искорака, бојим се да сви морамо прихватити чињеницу да су помаци били спори.
Постигли смо мање него што смо се надали – по питању уређења ситуације у Босни и Херцеговини која ће ићи на руку инвестирању, побољшања подстицајних механизама за отварање нових радних мјеста, спровођења мјера које ће за годину или двије имати директан и позитиван утицај на животни стандард.
Разлоге није тешко пронаћи. Економска питања нису приоритет у политичкој дебати.
Хтио бих да искористим ову прилику, овдје у Парламенту, и на скупу на коме су присутни неки од највиших политичара у држави, да поновим још једном просту политичку истину. Ово је истина, коју, нажалост, страначки лидери ове земље изгледа нису у потпуности прихватили.
Ако не можете створити нова радна мјеста и подићи животни стандард, ваши напори у свакој другој области ће имати мало ефекта.
Лакше рећи него учинити?
Не!
Економске реформе које треба да се усвоје и спроведу како би се економија покренула већ су у већини случајева припремљене.
Главне тачке у реформским плановима су:
- Доношење Закона о Националном фискалном вијећу и Закона о облигацијама БиХ;
- Увођење централног система банкарске супервизије;
- Предузимање мјера у циљу осигурања веће слободе кретања радне снаге између ентитета, што представља кључни елемент функционалног јединственог економског простора.
- Предузимање активних напора на стварању конкурентског пословног окружења у сектору телекомуникација (приватизација телеком оператера представљала би значајан корак у том правцу, иако је тржиште телекомуникација од 1. јануара 2006. године у потпуности либерализовано у БиХ, нисмо имали нагли процват, какав је забиљежен у Европи након либерализације сектора телекомуникација 1998. године).
- Побољшање улагања у инфраструктуру, ово укључује и «Коридор Вц», али и нека друга питања као што су именовање јединственог менаxера за инфраструктуру, који ће вршити надзор над системом жељезничке инфраструктуре, и
- Формирање Социјалног и економског савјета БиХ, у циљу омогућавања дијалога радника, послодаваца, политичара и других кључних протагониста у овом процесу (потребно је напоменути да се ово показало као изузетно значајно у другим економијама које су прошле кроз транзицију).
Велики број питања у области економске реформе директно произилази из услова предвиђених процесом евро-атлантске интеграције. Успјешно спровођење реформи заиста је представљало ослонац за одвијање преговора о склапању Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, који ће бити могуће потписати чим буду уклоњене политичке препреке у области реформе полиције, реформе система јавних РТВ емитера, реформе образовања и сарадње са Хашким трибуналом.
Међутим, овдје желим да нагласим нешто што сам до сада безброј пута истицао, и што има огроман значај. Ове економске реформе не односе се само на испуњавање услова које је поставила међународна заједница, него прије свега представљају разумне и практичне мјере чији је циљ привлачење улагања, отварање нових радних мјеста и побољшање животног стандарда.
Овдје не говоримо о апстрактним појмовима, него о успјешној политици, за коју се показало да, у практичном смислу, даје конкретне резултате. Реформе које су у Босни и Херцеговини уведене током протеклих година већ доносе велике помаке у економији БиХ.
БДП и даље биљежи раст уз стабилну годишњу стопу од 5%, прошле године је забиљежено и значајно смањење извозно-увозног дефицита, с обзиром на повећање вриједности и обима извоза, прошлу годину су обиљежили и успјешно увођење ПДВ-а и прикључивање БиХ ЦЕФТА-и, те су конкуретне каматне стопе и непромијењена инфлација од 0%, као и смањење пореза на доходак предузећа у РС, омогућили стабилно повећавање производних капацитета у сектору малих и средњих предузећа.
Али, упркос јасним доказима да реформе почињу давати резултате у корист грађана, изгубили смо цијелу годину због политичких несугласица које нису учиниле ништа на побољшању економске перспективе ове земље. Лидери политичких странака су показали више занимања за министарске фотеље, него за економске показатеље.
Крајем маја планирам да организујем велику конференцију која ће окупити главне политичке актере у БиХ, укључујући и, надам се, премијере и министре финансија, заједно са представницима радника и послодаваца. Ова конференција ће имати за циљ да економским питањима поново осигура мјесто у главним токовима политичке дебате. Покушаћу да усмјерим пажњу на практичне законодавне и административе иницијативе које већ уживају велику подршку јавности, а о којима још увијек није вођена расправа, због тога што су политичке странке своју пажњу посвећивале другим питањима.
Још једном наглашавам сљедеће: Уколико нема нових радних мјеста, и нисте у могућности да побољшате животни стандард, сви напори које предузимате у било којој другој области биће потпуно безуспјешни. У том смислу, размјена мишљења током овог инвестиционог самита сасвим јасно представља главни фактор за опоравак и укупну добробит Босне и Херцеговине.
Хвала.