Даме и господо,
Данас смо ту како бисмо потврдили двије важне ствари, а свака од њих на свој посебан начин има директан и дубок утицај на будућност ове заједнице и ове земље.
Овдје смо како бисмо обиљежили отпочињање рада предузећа које ће отворити радна мјеста за грађане свих етничких припадности у Братунцу и Сребреници, те околних подручја.
То је прва ствар.
Прослављамо нешто практично што ће људима обезбиједити егзистенцију. Ова инвестиција компаније ЦИМОС ТМД ће донијети капитал у ову заједницу, а тај капитал се у дугорочном периоду може преточити у побољшање општих услова и стандарда живота људи.
Желио бих да се захвалим компанији ЦИМОС ТМД на њиховој позитивној иницијативи. Знам да компанија није инвестирала у овај пројекат из алтруизма – нити је требала да то уради. Компанија је донијела промишљену пословну одлуку засновану на дугогодишњој традицији металопрерађивачке индустрије која представља карактеристику овог дијела Босне и Херцеговине, и због тога што је ова компанија свјесна чињенице да постоји доста квалификоване радне снаге међу становницима овог подручја и међу онима који желе да се врате на ово подручје. Ово је добра процјена и има добре изгледе да оствари позитивну комерцијалну добит. Сви се надамо да ће тако и бити.
ЦИМОС улаже у БиХ јер сматра да ће комбинација квалификоване радне снаге, конкурентних плата, богатства ресурса и близине тржиштима ову инвестицију учинити профитабилном.
Мислим да ће све више и више међународних компанија доћи до истог закључка, нарочито када процес интегрисања земље у евроатлантске структуре дође у сљедећу фазу и када се на Босну и Херцеговину почне гледати не само као на жртву хаотичног времена већ као на ново тржиште које обећава.
Више инвестиција ће значити више радних мјеста, што ће такође значити и виши животни стандард – а након дугих, тешких и горких година невоља и неимаштине, виши животни стандарди су нешто што грађани ове земље имају право да очекују, и заиста, имају право да захтијевају.
А која је друга ствар коју данас, окупљени овдје, треба да потврдимо?
Па, свако од нас је свјестан веома значајне и болне годишњице коју ће за неколико дана обиљежити ова заједница и ова земља, у ствари и цијели свијет.
Током деценије након масакра у Сребреници, много тога се промијенило у Босни и Херцеговини и у региону. Власти у РС и Србији су из фазе порицања дошле у фазу признавања величине злочина који је овдје почињен. Оно што се мора урадити јесте да починиоци, они који су криви, буду ухваћени и да се њихова одговорност утврди пред Хашким трибуналом.
Па ипак, у скорашњој прошлости дошло је до важних и великих промјена.
Србијански предсједник Борис Тадић ће нам се придружити у понедјељак на комеморативном скупу. Поздрављам његов храбри чин као и храбри позив члана Предсједништва БиХ, Сулејмана Тихића. Овај позив и прихватање овог позива, по мом мишљењу, представљају први свијетли трачак сунца након дуге и застрашујуће ноћи.
Може сванути у Босни и Херцеговини.
Слогани тог сванућа морају бити истина, правда, помирење и опоравак. Опоравак се може изградити једино на правди.
Због тога је практични предмет данашње церемоније тако значајан. Ова церемонија је посвећена отварању радних мјеста – али и нечему што је више од тога, јер ова радна мјеста представљају темеље будућности коју је омогућила чињеница да се у Босни и Херцеговини можда налазимо на прагу нове ере.
Како одајемо почаст жртвама страшне прошлости? Можемо почети тако што ћемо обезбиједити да ова и будуће генерације живе у достојанству и узајамном поштовању. Ако се усредоточимо на опоравак, одајемо почаст прошлости а гледамо у будућност. Заједница која упркос свему, одбија да умре, и инсистира на свом поновном рођењу, представља најаутентичнији споменик уништењу и смрти који су се десили овдје прије једне деценије.
Инвестирање у ову творницу се може мјерити не само у смислу новца, већ исто тако у смислу наде. Ова инвестиција такође представља глас повјерења у будућност ове заједнице и у будућност ове земље. Радна мјеста која су овдје отворена су дио ширег концепта – полаганог али сигурног појављивања изнова рођене, послијератне Босне и Херцеговине.
Хвала вам.