Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у вези тумачења поменутог Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у проналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за Савјета за имплементацију мира одржане 9. и 10. децембра 1997. године у Бону, у којима је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када то оцијени неопходним”, о одређеним питањима, укључујући и (према подставу (ц) овог става) “мјере којима се обезбјеђује имплементација цивилног дијела Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, а које могу “садржавати радње предузете против лица која врше јавну дужност или функционера … за које Високи представник утврди да крше законске обавезе предвиђене Мировним споразумом или одредбама његове примјене”;
С обзиромда се у ставу X.4 Анекса Декларације Савјета за имплементацију мира, донесене 16. децембра 1998. године у Мадриду, наводи да Савјет прихвата да се оним лидерима које Високи представник смијени са званичне функције “до даљег може забранити и кандидовање на изборима, као и вршење било које друге изборне или именоване јавне функције, те вршење функције у политичким странкама”;
Имајући у видузначај који се у Општем оквирном споразуму за мир у Босни и Херцеговини и његовим анексима придаје повратку избјеглица и расељених лица у предратне домове;
Даље имајући у видуда је процес повратка од кључног значаја и неопходан фактор у успостављању трајног мира у Босни и Херцеговини;
Из разлога који се овдје наводе, Високи представник доноси сљедећу
ОДЛУКУ
којом се г. Мирко Стојчиновић смјењује са функције вршиоца дужности начелника Општине Добој и којом му се забрањује вршење било које званичне, изборне или именоване јавне функције, те кандидовање на изборима и вршење функције у политичким странкама, осим ако и када га Високи представник изричито овласти за вршење ових функција.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и за њено провођење нису потребне никакве додатне процедуралне мјере. Г. Мирко Стојчиновић мора одмах да напусти канцеларију, а престају му и сва права на новчану накнаду, односно друге привилегије или статус који проистичу из функције вршиоца дужности начелника Општине Добој.
Ова Одлука ће се одмах објавити у “Службеном гласнику Републике Српске”.
РАЗЛОЗИ ЗА СМЈЕНУ
Г. Мирко Стојчиновић је злоупотријебио положај упорним и озбиљним ометањем имплементације Општег оквирног споразума за мир.
Конкретно, г. Стојчиновић је дозволио незакониту изградњу у Општини Добој, која је почела прије него што је преузео дужност вршиоца дужности начелника Општине Добој, али која је значајно појачана након што је он преузео ту функцију 17. јуна 2002. године.
Упркос захтјевима ОХР-а да се градња на незаконито додијељеним парцелама на територији Општине Добој обустави, она ни у једном тренутку није обустављена, нити је г. Стојчиновић предузео икакве озбиљне покушаје да се испоштују захтјеви ОХР-а. Напротив, радња коју је г. Стојчиновић предузео на обустављању незаконите градње од када је преузео функцију вршиоца дужности начелника није ни на који начин зауставила градњу која је у току. Штавише, г. Стојчиновић није предузео ефикасне мјере како би поништио рјешења о додјели земљишта која су била у супротности са Одлуком Високог представника о забрани додјеле земљишта у друштвеном власништву на којем се врши незаконита изградња.
Нарочито у подручју Которског, што је најочигледнији примјер како г. Стојчиновић не поштује забрану градње коју је ОХР издао 30. августа 2001. године, изградња је уредно настављена.
Динамика изградње је значајно појачана и нису предузете ефикасне мјере да се у потпуности проведе одлука Високог представника од 27. априла 2000. године којом се забрањује додјела земљишта у државној својини, укључујући бившу друштвену својину, као ни домаћи закони и други прописи којима се регулише изградња. Поред Которског, ОХР је утврдио да постоји још неколико локација, као што су Баре, Липац, Усора и Пољице/Главица Коса, гдје је дошло до појачане изградње.
Узимајући у обзир све наведено, г. Стојчиновић мора да сноси личну одговорност за озбиљне пропусте у провођењу, односно за намјерно кршење Одлуке Високог представника од 27. априла 2000. године, те за неизвршавање одговорности које се односе на функцију вршиоца дужности начелника Општине Добој у овом контексту.
У свјетлу свих наведених разлога, јасно је да је г. Мирко Стојчиновић вршио опструкцију имплементације Општег оквирног споразума за мир.
Сарајево, 3. септембар, 2002. године Педи Ешдаун Високи представник