Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
С обзиром на став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостављање правне државе, у коју сви грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самоодрживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће инвеститоре;
С обзиром и на став 3. Анекса II (Владавина закона и људска права) поменуте Декларације према којем успостављање судских институција на државном нивоу, које задовољавају Уставом утврђену потребу за процесуирањем кривичних дјела која су починили јавни званичници Босне и Херцеговине у току обављања службене дужности, као и управних и изборних питања, представља предуслов за успостављање владавине права у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на Декларацију Савјета за имплементацију мира, са састанка одржаног у Бриселу 23. и 24. маја 2000. године, и Анекс исте, у складу са којима је усвајање Закона о Суду Босне и Херцеговине предвиђено до септембра 2000. године;
Имајући на уму оснажену стратегију реформе правосуђа у циљу јачања напора за успостављање владавине права у Босни и Херцеговини током 2002/2003 године, коју је подржао Управни одбор Савјета за имплементацију мира на састанку одржаном 28. фебруара 2002. године, и констатујући да је поменута стратегија осмишљена као одговор на захтјеве органа власти у Босни и Херцеговини за одлучнијим ангажманом међународне заједнице по питању привредног криминала, корупције и проблема са којима се суочава правосудни систем;
Констатујући такође и чињеницу да се у коминикеу, који је Управни одбор Савјета за имплементацију мира донио у Сарајеву 31. јула 2002. године, наводи да Одбор поздравља оснивање Посебних вијећа Суда Босне и Херцеговине и подржава приједлог високог представника да укључи домаће и међународне судије и тужиоце у састав Посебних вијеће/одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине;
Имајући на уму да криминал и даље угрожава демократска, економска, финансијска, тржишна и друга социјална права и интересе грађана Босне и Херцеговине, те да ће оснивање Посебних вијећа за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу претходно поменутог Суда Босне и Херцеговине и Посебног одјељења Тужилаштва Босне и Херцеговине дати допринос одлучној и ефикасној борби против криминала у Босни и Херцеговини;
Увјеренда је за Босну и Херцеговину од суштинске важности да се обезбиједи јачање и поштивање владавине права да би се створила основа за привредни раст и страна улагања;
Имајући стога на уму како хитност тако и потребу да се успоставе Посебна вијећа и Посебно одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију при Суду Босне и Херцеговине и Тужилаштву Босне и Херцеговине, те да се именују међународне судије и тужиоци у Суд Босне и Херцеговине и Тужилаштво Босне и Херцеговине, те из свих горе наведених разлога,
Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о именовању међународног судије у Суд Босне и Херцеговине
1. У складу са измијењеним и допуњеним чланом 65. став 1. Закона о Суду Босне и Херцеговине “Службени гласник Босне и Херцеговине”, 29/00, 24/02, 3/03, 37/03 и 4/4 (у даљем тексту: закон), доле наведено лице се овом Одлуком именује на функцију међународног судије у Посебном вијећу за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу и Кривичног одјељења и Жалбеног одјељења Суда Босне и Херцеговине
Малколм Симонс
2. Међународни судија се у првом мандату именује на период од двије године, а може се поновно именовати у складу са законом. У случају подношења оставке или спријечености међународног судије или тужиоца да на свом положају остане до истека мандата, високи представник ће именовати друго лице које ће на тој функцији остати до краја тог мандата.
3. Именовање обављено у складу са овом Одлуком ступа на снагу 5. маја 2004. године.
4. Ова Одлука ступа на снагу одмах и биће објављена без одлагања у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.
Сарајево, 5. маја 2004. год. Педи ЕшдаунВисоки представник