Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II.1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI. 2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравило намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
С обзиром на став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава правне државе, у коју сви грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самоодрживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
Констатујући чињеницу да је у коминикеу Управног одбора Савјета за имплементацију мира издатом у Сарајеву 26. септембра 2003. године Одбор примио к знању Резолуцију Савјета безбједности УН бр. 1503, у којој се између осталог међународна заједница позива да пружи подршку напорима Високог представника у циљу успоставе савјета за ратне злочине;
Констатујући такође и да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира 1. априла 2004. године задужио Високог представника да заједно са органима власти у БиХ учествује у дискусији након које би се донијела одлука о правном процесу чији је циљ успостава једне домаће Канцеалрије регистрара за ратне злочине (…) имајући на уму да би први предмети везани за ратне злочине требали бити процесуирани јануара 2005. године;
Позивајући се на Споразум између Високог представника за Босну и Херцеговину и Босне и Херцеговине о успостави Канцеларије регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, којег су 1. децембра 2004. године потписали Предсједништво Босне и Херцеговине и Високи представник;
Имајући на уму релевантне одредбе Закона о Суду Босне и Херцеговине (“Службене гласник Босне и Херцеговине”, бр. 29/00, 24/02, 3/03, 42/03, 37/03, 9/04, 4/04, 35/04 и 61/04, у даљем тексту: Закон) којима се предвиђа именовање једног броја међународних судија у Одсјек Иза ратне злочине Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине;
Увјеренда је, иако се одговорност за тешка кршења људских права до којих је дошло у току сукоба који се тиче читавог човјечанства, то ипак у крајњој линији одговорност самих народа Босне и Херцеговине, те да ће Канцеларија регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, у складу са расположивим средствима, осигурати како неопходну физичку инфраструктуру тако и правну и административну помоћ у циљу стварања услова који ће Суду Босне и Херцеговине и Тужилаштву Босне и Херцеговине омогућити да задовоље стандарде међународне заједнице;
Имајући на уму како хитност тако и потребу успоставе Одсјека I за ратне злочине Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине те Посебног одјела за ратне злочине Тужилаштва Босне и Херцеговине, као и именовања међународних судија у Одсјек I Суда Босне и Херцеговине;
Констатујући Заједничку препоруку о именовању међународних судија од 11. јануара 2005. године, коју су потписали регистрар Канцеларије регистрара Одсјека Иза ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, затим предсједник Суда Босне и Херцеговине те предсједник Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине, те из свих горе наведених разлога
Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о именовању међународног судије у Одсјек Иза ратне злочине
Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине
1. У складу са измијењеним и допуњеним чланом 65. став 4. Закона о Суду Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 29/00, 24/02, 3/03, 37/03, 42/03, 4/04, 9/04, 35/04 и 61/04, у даљем тексту: Закон), доле наведенолице се овом Одлуком именује на функцију међународног судије Одсјека И за ратне злочине Кривичног и Аплеационог одјељења Суда Босне и Херцеговине:
Хозе Рикардо де Прада Солаеса
2. Међународни судија се у првом мандату именује на период од двије године, а може бити поновно именован у складу са Законом. Међународни судија за вријеме трајања свог мандата мора имати мјесто боравка у Босни и Херцеговини, и не може обављати никакве друге дужности које нису компатибилне са његовом судском функцијом, односно које могу утицати на његове радне резултате као судије ангажованог на пуно радно вријеме. У мјери у којој је то могуће, сви други услови за судску службу наведени у Закону односе се и на ово именовање.
3. Међународни регистрар Канцеларије регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, Високог представника обавјештава о свакој појави, укључујући и оне из тачке 2. ове Одлуке, која може довести до спријечености постављеног међународног судије да врши своју функцију. У случају подношења оставке или спријечености међународног судије да на свом положају остане до истека мандата, Високи представник именује друго лице које ће на тој функцији остати до краја тог мандата.
4. За вријеме трајања свог мандата, постављени судија мора похађати и завршити све програме едукације у складу са упутствима предсједника Суда Босне и Херцеговине, и мора се придржавати свих стандарда професионалног понашања које прописује Суд Босне и Херцеговине.
5. Постављени међународни судија своју функцију судије обавља у складу са Уставом Босне и Херцеговине и њеним законима, доносећи одлуке у складу са својим знањем и способностима, савјесно, одговорно и непристрасно, јачајући владавину права, те штитећи права и слободе појединаца које су гарантоване Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама. Прије преузимања службених дужности, што се мора десити најкасније до 1. марта 2005. године, међународни судија у том смислу даје свечану изјаву пред предсједником Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине.
6. Ова Одлука ступа на снагу одмах и биће без одлагања објављена у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.
Сарајево, 24. фебруар 2005. год. ПедиЕшдаунВисоки представник