Користећи се овлаштењима која су високом представнику дата у члану V Анекса 10 (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
С обзиром на став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава правне државе, у коју сви грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самоодрживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
Констатујући чињеницу да је у коминикеу Управног одбора Савјета за имплементацију мира издатом у Сарајеву 26. септембра 2003. године Одбор примио к знању Резолуцију Савјета безбједности УН бр. 1503, у којој се између осталог међународна заједница позива да пружи подршку напорима Високог представника у циљу успоставе вијећа за ратне злочине;
Констатујући такође и да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира 1. априла 2004. године задужио Високог представника да скупа са органима власти у БиХ учествује у дискусији након које би се донијела одлука о правном процесу чији је циљ успостава једног домаћег Уреда регистрара за ратне злочине (…) имајући на уму да би први предмети везани за ратне злочине требали бити процесуирани јануара 2005. године;
Позивајући се на Споразум између Високог представника за Босну и Херцеговину и Босне и Херцеговине о успостави Уреда регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, којег су 1. децембра 2004. године потписали Предсједништво Босне и Херцеговине и Високи представник;
Iмајући на уму релевантне одредбе Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 24/02, 3/03, 37/03, 42/03, 9/04, 35/04 и 61/04,) којима се предвиђа именовање једног броја међународних тужилаца у Посебни одјел за ратне злочине Тужилаштва Босне и Херцеговине;
Увјеренда је, иако се одговорност за тешка кршења људских права до којих је дошло у току сукоба тиче читавог човјечанства, то ипак у крајњој линији одговорност самих народа Босне и Херцеговине, те да ће Уред регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, у складу са расположивим средствима, осигурати како неопходну физичку инфраструктуру тако и правну и административну помоћ у циљу стварања услова који ће Суду Босне и Херцеговине и Тужилаштву Босне и Херцеговине омогућити да задовоље стандарде међународне заједнице;
Iмајући стога на уму како хитност тако и потребу да се успостави Посебни одјел за ратне злочине при Тужилаштву Босне и Херцеговине те Одсјек I за ратне злочине Кривичног и Апелационог одјељења Суда БиХ, те да се именују међународни тужиоци у Посебни одјел за ратне злочине Тужилаштва Босне и Херцеговине, као и све горе наведене разлоге;
Констатујући Заједничку препоруку о именовању међународног тужиоца од 14. децембра 2005. године, коју су потписали регистрар Уреда регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, затим главни тужилац Босне и Херцеговине те предсједник Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине,
Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о именовању међународног тужиоца у Посебни одјел за
ратне злочине Тужилаштва Босне и Херцеговине
1. У складу са чланом 18а. став 1., у измијењеном и допуњеном облику, Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 24/02, 3/03, 37/03, 42/03, 9/04, 35/04 и 61/04 у даљем тексту: Закон), сљедеће лице се овим именује за међународног тужиоца у Посебном одјелу за ратне злочине Тужилаштва Босне и Херцеговине
Николас Коумијан
2. Међународни тужилац се у првом мандату именује на период од двије године, а може бити поновно именован у складу са Законом. Међународни тужилац за вријеме трајања свог мандата мора имати мјесто боравка у Босни и Херцеговини, и не може обављати никакве друге дужности које нису компатибилне са његовом тужилачком функцијом, односно које могу утицати на његове радне резултате као тужиоца ангажованог на пуно радно вријеме. У мјери у којој је то могуће, сви други услови за тужилачку службу наведени у Закону односе се и на ово именовање.
3. Међународни регистрар Уреда регистрара Одсјека I за ратне злочине и Одсјека II за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Кривичног и Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, као и Посебног одјељења за ратне злочине те Посебног одјељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију Тужилаштва Босне и Херцеговине, Високог представника обавјештава о свакој појави, укључујући и оне из тачке 2. ове Одлуке, која може довести до спријечености постављеног међународног тужиоца да врши своју функцију. У случају подношења оставке или спријечености међународног тужиоца да на свом положају остане до истека мандата, Високи представник именује друго лице које ће на тој функцији остати до краја тог мандата.
4. За вријеме трајања свог мандата, постављени тужилац мора похађати и завршити све програме едукације у складу са упутствима главног тужиоца Босне и Херцеговине, и мора се придржавати свих стандарда професионалног понашања које прописује Тужилаштво Босне и Херцеговине.
5. Постављени међународни тужилац своју функцију тужиоца обавља у складу са Уставом Босне и Херцеговине и њеним законима, доносећи одлуке у складу са својим знањем и способностима, савјесно, одговорно и непристрасно, јачајући владавину права, те штитећи права и слободе појединаца које су гарантоване Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом о људским правима и темељним слободама. Прије преузимања службених дужности, што се мора десити најкасније до 1. марта 2005. године, међународни тужилац у том смислу даје свечану изјаву пред предсједником Високог судског и тужилачког вијећа Босне и Херцеговине.
6. Ова Одлука ступа на снагу одмах и биће без одлагања објављена у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.
Сарајево , 24. фебруар 2005. год. ПедиЕшдаун Високи представник