Међу условима које Босна и Херцеговина мора да испуни како би постала чланица Савјета Европе, један од најважнијих је да ентитети поштују и спроводе одлуке Дома за људска права.
Највећи број досадашњих одлука Дома, преко стотину, се односе на војне станове. Имплементација ових одлука је у надлежности Министарства одбране Федерације.
Ове одлуке се односе на уговоре о продаји станова које су склопиле власти СФРЈ 1991. и 1992. године. Купци станова нису били само официри ЈНА, већ и цивили запослени у Министарству одбране и војсци, као и пензионери и њихове породице. Међу овим људима је било много грађана Републике Босне и Херцеговине, и многи од њих су у својим становима живјели током цијелог рата.
Дом за људска права је закључио да су ови уговори били правно обавезујући, и да је било нелегално за Републику Босну и Херцеговину да их поништи. Без обзира на могуће постојање спорова између БиХ и СР Југославије, појединци који су потписали уговоре о откупу су стекли права која се морају поштовати. Њима се мора пружити могућност да се уведу у земљишне књиге као власници станова без приморавања да плате по други пут.
Мада је Дом за људска права по овом питању пресудио прије више од двије године, Министарство одбране Федерације још није предузело конструктивне мјере ка разрјешењу овог проблема. Умјесто тога, оно досљедно одбија да дозволи примјену имовинских закона Федерације на војне станове. Чак је користило војну полицију да, на изразито нелегалан начин, узнемирава цивиле који живе у становима.
Да би спровела одлуке Дома, Федерација мора ставити ван снаге законе и уредбе којима се поништавају ови уговори о откупу, и сарађивати у процесу регистровања купаца као власника. Не би требало да буде тешко доћи до рјешења. Високи представник