Рука подршке за отварање нових радних мјеста и подизање животног стандарда
Даме и господо,
Класични шпански писац Балтазар Грасијан је примијетио, цитирам: “У великим кризама нема бољег пратиоца од смјелогсрца – а ако оно ослаби, онда се мора ојачати сусједним дијеловима”.
Сви смо ми и те како свјесни да се Босна и Херцеговина налази усред велике кризе. Број изгубљених радних мјеста и пад животног стандарда, до чега је дошло у 2009. години, не може се маскирати. Ова економска ситуација је најозбиљнији и најхитнији изазов са којим је ова земља суочена.
С тим изазовом се мора суочити смјелим срцем – а до сада, барем међу одговорним лидерима, тог смјелог срца није било.
Ако срце ослаби, оно се мора ојачати сусједним дијеловима.
Мислим да није нереално ставити у категорију “сусједних дијелова” оне инвеститоре који су уложили милионе марака у нова радна мјеста у Босни и Херцеговини.
Да није било ових инвестиција – економска криза би била далеко гора.
Према томе, сасвим је примјерено да су се инвеститори окупили и предложили начине како окончати сиромаштво и незапосленост и донијети просперитет који је већ предуго ускраћен грађанима ове земље.
Чињеница је да Бијела књига, коју данас представља Савјетстраних инвеститора БиХ, не само да утврђује препреке које онемогућавају окончање сиромаштва и подизање животног стандарда него овај документ такође препоручује који кораци се могу предузети како би биле елиминисане ове препреке.
Надам се да ће медији у БиХ објавити препоруке из Бијеле књиге исто тако детаљно и драматично као и кадапокривају политичке и уставне приједлоге.
Бијела књига је корисна и благовремена – она може да охрабри политичке лидере и парламентарце који имају задатак да утврде и спроведу кораке који ће преокренути економију БиХ.
Парадокс је да овај задатак није толико тежак у Босни и Херцеговини колико је био у земљама у којима су економски планери и политичари морали да утврде развојну стратегију од нуле.
Босна и Херцеговина већ има развојну стратегију.
Она садржи усаглашен и детаљан план за просперитет – просперитет до којег је дошло брзо и ефикасно у земљама које су се недавно придружиле Европској унији.
Европско партнерство и процес стабилизације и придруживања утврдили су – корак по корак – пут до већег броја радних мјеста и бољег животног стандарда.
Кључне реформе касне – без икаквог доброг разлога – и то годинама. Да наведем само неколико:
· Власти морају да донесузаконе из области економије за 21. вијек који ће донијети правну сигурност и пословну предвидивост, те тиме подстицати инвестиције и нова радна мјеста. Као што сви знају, Закон о облигацијама је већ припремљен, уз интензиван и свеобухватан допринос босанскохерцеговачких фактора – једино што је за то сада потребно јесте политичка воља да се донесу ови закони;
· Власти морају да модернизујуи рационализујусистем банкарске супервизије како би се подстакао банкарски сектор и његов допринос развоју ове земље и;
· Они морају даље да разрадемеханизме за дијалог са послодавцима и радницима, на примјер, путем успостављања Социјалног и економског вијећа БиХ, како би се утврдила најбоља рјешења за проблеме и подстакао економски раст.
Ово су неки од кључних корака за консолидацију јединственог тржишта који ће осигурати и слободу кретања људи, роба, услуга и капитала, што је потребно остварити према Уставу БиХ и што представља камен темељац европског интеграционог процеса.
Непредузимање ових корака у 2009. години директно је допринијело тешкоћама које сада погађају стотине хиљада породица у БиХ. Недосљедна и недовољна примјена договорених реформи и покушаји да се пониште претходна постигнућа имали су исти поражавајући ефекат и даље су успорили помаке које ова земља чини на европском путу.
Они који су већ инвестирали у Босну и Херцеговину дио су шире заједнице људи који овој земљи желе добро, људи који вјерују у будућност ове земље, људи који знају да она може успјети, да се може развити – и то брзо – у просперитетну демократску државу која је способна да заузме своје мјесто у Европској унији.
Инвеститори су подржали властиту вјеру у Босну и Херцеговину стотинама милиона долара.
Чињеница је да многи политички лидери у БиХ нису били у стању да имају исто то повјерење у људе и изгледе ове земље.
Политичарима треба рука подршке.
Ми из међународне заједнице настојимо да им пружимо руку.
Нећемо успјети ако само будемо пружали ријечи охрабрења – успјећемо конкретним дјеловањем.
Инвеститори су предводници у дјеловању.
Инвеститори имају право да говоре и имају право да их се чује. Они су то право зарадили демонстрирањем вјере у Босну и Херцеговину, инвестирањем милиона и отварањем нових радних мјеста.
Приједлози које данас даје Савјетстраних инвеститора могу да помогнуда се окончају незапосленост и сиромаштво у Босни и Херцеговини – они представљају руку подршке.
Хвала.