Одлуком Високог представника практично су укинута овлаштења Предсједништва БиХ за давање помиловања и ограничене су околности у којима их ентитетски предсједници могу одобравати.
До доношења одлуке Високог представника, државни и ентитетски предсједници имали су овлаштења да дају помиловања чак и прије суђења за почињено кривично дјело! Суд је могао извршити своју обавезу, утврдити истину и изрећи казну – а оптужени је могао све то мирно посматрати знајући да апсолутно нема шансе да ће одслужити казну!
Стари Закон о помиловању је био такав да у Босни и Херцеговини, ако имате добре везе на врху, не морате се бојати закона.
Садашњи систем није “владавина закона”: он је “владавина моћних”. Систем помиловања мора се примјењивати једнако на све.
Због тога нам је потребан нови Закон о помиловањима.
Господин Прце јесте помилован у складу са словом постојећег закона – међутим, то се коси са свим напорима да се грађани БиХ ослободе дубоко укоријењене корупције која се попут куге надвија над јавним животом у овој земљи.
Нови Закон о помиловању БиХ онемогућиће давање сличних помиловања. Он ће обавезивати државне и ентитетске лидере на то да сва помиловања буду јавна и да морају образложити разлоге за помиловања која одобре.
Нови закон, чији нацрт је израдила радна група у оквиру Министарства правде БиХ, мора без одлагања бити размотрен у Савјету министара. Распоред активности Парламента омогућава да се овај закон донесе и стави на снагу до средине октобра.
Предсједник Лозанчић је практично искористио своја овлаштења као Предсједник Федерације БиХ да се умијеша у предмет који се водио пред Судом БиХ у вријеме када се радило на закону на државном нивоу којим би се спријечило управо овакво помиловање.
То казује много о предсједнику Лозанчићу. Изостанак велике критике од остатка политичког естаблишмента говори више него довољно о њиховом опредјељењу у заштити интереса грађана.
Оваква врста помиловања је скандал. С тим се мора престати.