Сада је право вријеме да се уклони паучина, провјетре просторије, пусти унутра свјежи ваздух и да се упустимо у енергично чишћење наших кућа и станова.
Ове активности се могу успјешно примијенити у политици на исти начин као и у нашим домовима.
У овој години, поготово како се будемо приближавали октобарским изборима, полтичари ће нам се све чешће и чешће обраћати. То код многих грађана може произвести одређену дозу мучне скептичности, али постоји начин како обичну реторику коју слушамо од политичара (како у мојој земљи, тако и у вашој) свести на минимум, и како их натјерати да говоре о оним стварима које су заиста битне.
Да бисмо то урадили треба да се упустимо у политичко «прољетно чишћење». Отворимо прозоре и пустимо унутра свјеж ваздух, и одредимо који су се то политичари и политике показали корисним насупрот онима који су се показали потпуно бескорисним. У догледно вријеме, оно што је корисно се може задржати, док се оно бескорисно може рециклирати или потпуно одбацити.
Општине су добро мјесто да се започне с овим. У девет од десет случајева, управо је општина мјесто гдје влада остварује први контакт са грађанима.
Управо у општинама морамо да сттојимо у редовима и чекамо на одобрења, дозволе, таксе и документе свих врста, и управо од општина очекујемо ефикасно обављање услуга као што су локалне клинике, скупљање отпада, одржавање путева, одржавање дјечијих игралишта, као и низ других услуга.
Уколико општина добро функционише, наши животи су осјетно бољи.
Уколико општина не функционише добро, наши животи су осјетно гори.
Дозволите ми да овдје наведем два супротна примјера:
У Зеници, општина је успјешно добила сертификат ИСО 9001 – што не значи да ће ова општина у правилу пружати ефикасну и благовремену услугу, али значи да је успоставила структуре које су потребне да би се то урадило. То је важан почетак. У протеклих неколико година, општина је успјела да оствари добру и ефикасну сарадњу са инвеститорима и са другим нивоима власти у свом настојању да привуче инвестиције у овај регион, и сходно томе, да се отворе нова радна мјеста.
Успоредите ову ситуацију са ситуацијом на Илиџи. Свједоци смо изградње која је у приличном замаху на цијелој територији ове општине, али, нажалост, велика већина тих објеката се гради на погрешном мјесту. Новац је стигао у заједницу, али је искориштен за изградњу луксузних вила умјесто за оснивање нових предузећа или отварање нових радних мјеста. Овај новац није употријебљен за поправку инфраструктуре или вођење најпознатије илиџанске атракције, Врела Босне. Врело Босне је једно од главних рекреационих подручја Сарајева и шире околине, мјесто гдје се у љетним мјесецима могу окупљати читаве породице и проводити вријеме у повољном природном окружењу, и то без великог оптерећења за кућни буџет. Успркос томе, Врело Босне је и даље недовољно развијено и лоше вођено. Овај парк би требало да буде драгуљ. Умјесто тога, он је срамота.
Овдје се не ради о питању политичких странака, јер је и у Зеници и на Илиџи на власти иста политичка странка.
Али ово питање јесте политичке природе.
Ово питање може да буде разријешено тако што ће се установити који су то политичари или политике који су се показали успјешним, насупрот онима који су се показали бескорисним. Зеница и Илиџа и све друге општине у Босни и Херцеговини морају бити отворене за ову врсту контроле. Сада када отварамо прозоре и пуштамо унутра свјеж ваздух јесте добро вријеме да се ово и уради.
Поменуо сам ове двије општине као два примјера: један позитиван и један негативан. Можда ће ме становници ових општина исправити. А можда ће и општинско вођство на Илиџи моћи да објасни због чега нису били у стању да ефикасније управљају Врелом Босне, и због чега је изградња на територији ове општине потпуно нерегулисана.
У свакој општини у земљи на дјелу су различите политичке снаге. У неким случајевима општинска скупштина спречава ефикасно дјеловање начелника, док у другим случајевима вриједи обрнуто. Неке општине имају природни економски и демографски потенцијал, док друге испаштају због енормних практичних недостатака.
Али, управо ова питања треба да се додатно истраже и објасне.
Становници општина су ти који морају истраживати, док су општински службеници задужени за објашњавање.
Општине нису власништво службеника, већ становника тих општина. Општинским службеницима треба дати прилику да објасне шта су урадили, шта тренутно раде, и шта планирају да ураде у наредном периоду.
Поједине политике које су успјешне ће сигурно бити задржане. Остале заиста треба одбацити.