Користећи се овлаштењима која су Високом Представнику дата у члану V. Анекса 10. (Споразум о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан II.1. (д) претходно споменутог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са цивилним спровођењем”;
Позивајући се на став XI.2. Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” у вези с одређеним питањима укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) “мјере у сврху обезбјеђења спровођења Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета”;
Позивајући се на Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 28.02.2002. године, у којем је Управни одбор усвојио пооштрену стратегију реформе правосуђа Независне правосудне комисије за 2002/03. годину, те уважавајући, између осталог, важност реорганизације судова, а што је поново истакнуто и у Комуникеу од 07.05.2002. године;
Имајући у виду успостављање Високог судског итужилачког савјета Републике Српске који има овлаштење да именује судије у све судове у Републици Српској током прелазног периода када ће реорганизација судова и тужилаштава бити извршена;
Свјесни стога потребе да се утврди одговарајућа судска организација у цијелој Босни и Херцеговини која ће омогућити ефикасно и ефективно функционисање судског система узимајући у обзир потребе јавности да има приступ судовима, те узимајући у обзир приједлоге Независне правосудне комисије по овом питању, а након што су обављене обимне консултације с домаћим органима власти и стручњацима;
Свјесничињенице да називи неких општина могу бити спорни, као и упутства да се користе називи географских мјеста у складу с Одлуком Високог представника од 2.6.1999. године, не прејудицирајући коначну одлуку овлаштеног органа о овим спорним називима, овдје употребљавани називи кориштени су што је могуће више у складу са поменутом Одлуком и Изборним законом Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ” бр. 23/01, 7/02, 9/02 и 20/02);
На основу свега горе наведеног, Високи представник овим доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
којом се проглашава Закон о измјенама и допунама Закона о судовима и судској служби Републике Српске, који је приложен као саставни дио ове Одлуке.
Овај закон ступа на снагу, на привременој основи, као закон Републике Српске, од датума одређеног у члану 20. овог закона док га законодавно тијело Републике Српске не усвоји у одговарајућем облику без измјена и допуна и постављања услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах, а заједно са текстом Закона биће без одлагања објављена у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 1.11.2002. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СУДОВИМА И СУДСКОЈ СЛУЖБИ
Члан 1.
У Закону о судовима и судској служби (“Службени гласник Републике Српске”, бр.13/00, 15/00, 16/00 и 70/01), мијења се и гласи:
“Основни суд је надлежан:
- У кривичним предметима:
a) да у првом степену суди за кривична дјела за која је законом предвиђена као главна казна новчана казна или казна затвора блажа од 20 година;
б) да проводи истрагу за кривична дјела за која је законом предвиђена надлежност основног суда, као и припремни поступак према малољетницима;
ц) да одлучује о жалбама против рјешења истражних судија основног суда и о приговору против оптужнице;
д) да одлучује о молбама за брисање осуде на основу судске одлуке и о молбама за престанак мјера безбједности, односно престанак правних посљедица осуде, када је ту осуду или мјеру изрекао;
- У грађанским предметима:
a) да у првом степену суди
– у свим грађанским споровима, ако законом није другачије одређено;
– у ванпарничном поступку;
- У другим предметима:
a) да у првом степену суди привредне преступе;
б) да рјешава у посебним поступцима, ако законом није другачијеодређено;
ц) да води судски регистар предузећа и других правних лица у складу са законом;
д) да обавља земљишно–књижне послове, ако законом није другачије одређено;
е) да одређује и проводи извршења и обезбјеђења, ако законом није другачије одређено;
ф) да пружа правну помоћ судовима у Босни и Херцеговини;
г) да врше послове међународне правне помоћи, ако законом није одређено да неке од тих послова врши окружни суд;
х) да врши друге послове одређене законом.”
Члан 2.
Иза члана 16. додаје се члан 16а. који гласи:
“Члан 16а.
Основни суд у којем се оснива привредно одјељење у складу с чланом 25а. овог закона искључиво је надлежан за цијело подручје које је у надлежности односног окружног суда:
1. да у првом степену суди:
a) у споровима који се односе на права и обавезе пооснову правног промета роба, услуга, вриједносних папира, власничких и других стварних права на некретнинама, те на права и обавезе проистекле из вриједносних папира, у којима су обје странке у поступку правнолице или физичко лице које, у својству самосталног предузетника – или другом својству обавља привредну или другу регистровану дјелатност у виду основног или допунског занимања;
б) у споровима који се односе на бродове и на пловидбу на мору и унутрашњим водама, те у споровима на које се примјењује пловидбено право, осим спорова о превозу путника;
ц) у споровима који се односе на авионе, те у споровима на које се примјењује ваздухопловно право, осим спорова о превозу путника;
д) спорове из ауторског права, сродних права и права индустријске својине;
е) спорове настале поводом дјела за која се тврди да представљају нелојалну конкуренцију или монополистички споразум;
ф) привредне преступе.
2. да проводи поступак стечаја, принудног поравнања и редовне ликвидације, у складу са законом, као и да суди у првом степену у свим споровима који настану у току и поводом стечаја, принудног поравнања и редовне ликвидације.”
Члан 3.
Члан 19. мијења се и гласи:
“Окружни суд је надлежан:
1. Првостепена надлежност
a) да у првом степену суди за кривична дјела за која је законом предвиђена казна затвора од 20 година или тежа казна;
б) да проводи истрагу за кривична дјела за која је законом одређена надлежност окружног суда и припремни поступак према малољетницима;
ц) да одлучује о тужбама против коначних управних аката у управним споровима, као и о захтјевима за заштиту слобода и права утврђених уставом, ако су такве слободе и права повријеђени коначним појединачним актом или радњом службеног лица у органима управе, односно одговорног лица у предузећу или другом правном лицу, када за заштиту тих права није обезбијеђена друга судска заштита, ако законом није одређена надлежност другог суда;
д) да суди управно – рачунске спорове.
2. Другостепена надлежност
a) да одлучује о жалбама против одлука основних судова;
б) да одлучује о жалбама против рјешења истражних судија окружног суда и о приговорима против оптужнице за кривична дјела из надлежности окружног суда.
3. Остало
a) да одлучује о преношењу мјесне надлежности са једног основног суда на други основни суд на свом подручју;
б) да одлучују о захтјевима за брисање осуде, на основу судске одлуке и по молбама за престанак мјера безбједности или за престанак правне посљедице осуде која се односи на забрану стицања одређених права, ако је осуду или мјеру изрекао;
ц) да одлучује о признавању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража;
д) да пружа међународну правну помоћ у кривичним предметима;
е) да врши друге послове предвиђене законом.”
Члан 4.
Члан 23. мијења се и гласи:
“Основни судови су:
1. Основни суд у Бања Луци за подручје општина Бања Лука и Лакташи;
2. Основни суд у Бијељини за подручје општинаБијељина, Угљевик и Лопаре;
3. Основни суд у Вишеграду за подручје општинаВишеград, Рудо, Рогатица и Горажде/Српско Горажде;
4. Основни суд у Власеници за подручје општинаВласеница, Шековићи, Хан Пијесак и Милићи;
5. Основни суд у Босанској Градишци/Градишци за подручје општина Босанска Градишка/Градишка и Србац;
6. Основни суд у Дервенти за подручје општина Дервента и Босански Брод /Српски Брод;
7. Основни суд у Добоју за подручје општина Добој и Петрово;
8. Основни суд у Зворнику за подручје општина Зворник и Осмаци;
9. Основни суд у Котор Вароши за подручје општина Котор Варош, Челинац и Скендер Вакуф/Кнежево;
10. Основни суд у Модричи за подручје општина Модрича, Вукосавље, Босански Шамац/Шамац, Пелагићево и Орашје/Српско Орашје;
11. Основни суд у Мркоњић Граду за подручје општина Мркоњић Град, Шипово, Језеро, Дрвар/Српски Дрвар, Дринић, Купрес/Српски Купрес и Рибник;
12. Основни суд у Босанском Новом/Новом Граду за подручје општинаБосански Нови/Нови Град, Костајницаи Крупа на Уни;
13. Основни суд у Приједору за подручје општина Приједор, Сански Мост/Српски Сански Мост и Босанска Дубица /Козарска Дубица;
14. Основни суд у Прњавору за подручје општине Прњавор;
15. Основни суд у Сокоцу за подручје општина Соколац, Стари Град/Српски Стари Град, Пале, Ново Сарајево/Српско Ново Сарајево, Илиџа/Српска Илиџа и Трново;
Основни суд у Сокоцу има одјељење изван сједишта суда у Сарајеву/Српском Сарајеву, за подручје општина Ново Сарајево/Српско Ново Сарајево, Илиџа/Српска Илиџа и Трново;
16. Основни суд у Теслићу за подручје општине Теслић;
17. Основни суд у Требињу за подручје општина Требиње, Љубиње, Берковићи, Билећа, Мостар/Српски Мостар, Невесиње и Гацко;
Основни суд у Требињу има одјељење изван сједишта суда у Невесињу за подручје општина Невесиње, Гацко и Мостар/Српски Мостар.
18. Основни суд у Фочи/Србињу за подручје општина Фоча/Србиње, Калиновик и Чајниче;
19. Основни суд у Сребреници за подручје општина Сребреница и Братунац.”
Члан 5.
У члану 24. став 1. тачка 1. ријечи: “Козарској Дубици”, “Лакташима” и “Српцу” се бришу.
У истом члану, став 1. тачка 2. ријеч: “Лопарама” се брише.
У истом члану, став 1. тачка 3. ријечи: “Српском Броду “и “Шамцу” се бришу.
У истом члану, став 1. тачка 4. ријеч: “Невесињу” се брише.
У истом члану, став 1. тачка 5. ријечи: “Српском Сарајеву“и “Рогатици” се бришу.
Члан 6.
У поглављу III. наслов одјељка 1. мијења се и гласи:
“Одјељења изван сједишта суда, судска одјељења и општа сједница свих судија”.
Члан 7.
У поглављу III. одјељак 1. додаје се нови члан 24а. који гласи:
“Члан 24а.
Одјељење изван сједишта суда дио је суда и њиме руководи предсједник суда.”
Члан 8.
Иза члана 25. додаје се нови члан 25а. који гласи:
“Члан 25а.
У основним судовима у Бања Луци, Бијељини, Добоју, Требињу и Сокоцу оснивају се привредна одјељења.”
Члан 9.
Постојећи Основни суд у Приједору и Основни суд у БосанскојДубици /Козарској Дубици спајају се и чине Основни суд у Приједору из члана 4. овог закона.
Постојећи Основни суд у Босанској Градишци/Градишци и Основни суд у Српцу спајају се и чине Основни суд у Босанској Градишци/Градишци из члана 4. овог закона.
Постојећи Основни суд у Бијељини и Основни суд у Лопарама спајају се и чине Основни суд у Бијељини из члана 4. овог закона.
Постојећи Основни суд у Вишеграду и Основни суд у Рогатици спајају се и чине Основни суд у Вишеграду из члана 4. овог закона.
Постојећи Основни суд у Сокоцу и Основни суд у Сарајеву/Српском Сарајеву спајају се и чине Основни суд у Сокоцу из члана 4. овог закона.
Постојећи Основни суд у Требињу и Основни суд у Невесињу спајају се и чине Основни суд у Требињу из члана 4. овог закона.
Члан 10.
Судови који се спајају према одредбама овог закона настављају са радом док новоосновани судови из члана 9. овог закона не почну са радом у складу са ставом 2. овог члана.
Новоосновани суд из члана 9. овог закона почиње са радом након именовања судија у суд, на дан који одреди Високи судски и тужилачки савјет Републике Српске (у даљем тексту: Високи судски и тужилачки савјет).
Члан 11.
Даном почетка рада, новоосновани суд из члана 9. овог закона преузимапредмете, регистраторски материјал и архивску грађу судова који се спајајуу тај суд.
Сва судска докуменација и материјали из става 1. овог члана достављају се новооснованом суду без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана почетка рада новооснованог суда.
Члан 12.
До дана кад сви судови са подручја Окружног суда у Бања Луци почну са радом, а који ће одредити Високи судски и тужилачки савјет, Основни суд у Бања Луци биће надлежан за подручје општина Челинац и Скендер Вакуф/Кнежево.
На дан одређен у ставу 1. овог члана, незавршене предмете у којима је мјесна надлежност измијењена одредбама овог закона, преузеће суд надлежан у складу са чланом 4. овог закона.
Сви списи, регистраторски материјал и архивска грађа који се односе на предмете из става 2. овог члана доставиће се надлежном суду без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана наведеног у ставу 1. овог члана.
Став 5. члана 13. овог закона примјењује се и на предмете преузете у складу са одредбом става 2. овог члана.
Члан 13.
У предметима у којима је одредбама чл. 1, 2, 3. и 8. овог закона измијењена надлежност, а у којимаје до дана почетка примјене ових одредби, утврђеног чланом 19. овог закона, покренут поступак, али није донесена првостепена одлука, одлучује надлежан суд у складу са овим законом.
Списи предмета из става 1. овог члана доставиће се надлежним судовима без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана почетка примјене одредби чланова наведених у ставу 1. овог члана.
По жалби у предметима у којим је одредбама чл. 1, 2, 3. и 8. овог законаизмијењена надлежност, а који су поднесени до дана почетка примјене ових законских одредби и у којима је донесена првостепена одлука, одлучује надлежан суд према ранијим одредбама о стварној надлежности.
Предмети у којима је одредбама чл. 1, 2, 3. и 8. овог закона измијењена надлежност, а у којима је, након почетка примјене ових законских одредби, по жалби или ванредном правном лијеку одлука укинута и предмет враћен на поновни поступак, ријешиће се у складу са овим законом.
Радње које су провели раније надлежни судови (увиђај, вјештачење, саслушање свједока и др.) и одлуке које су донијели ти судови нису без важности зато што су их подузели односно донијели ти судови и не морају се поново проводити.
Члан 14.
Влада Републике Српске донијеће одлуку о преносу права на судским зградама, за које Министарство правде Републике Српске утврди да због спајања судова из члана 9. овог закона више нису потребне судовима.
Члан 15.
Сви радници спојених судова из члана 9. овог закона који су на дан почетка рада новооснованог судабили у радном односу, имају права и обавезе прописане одредбама одговарајућих прописа Републике Српске.
Члан 16.
Министарство правде Републике Српске донијеће прописе којима поближе уређује начин спајања судова из члана 9. овог закона.
Члан 17.
Одредбе других закона и подзаконских аката које су у супротности са овим законом престају да важе даном ступања на снагу овог закона и ускладиће се са овим законом без одлагања.
Члан 18.
Министарство правде Републике Српске утврдиће критерије за одређивање потребног броја радника у судовима.
Члан 19.
Одредбе чл. 1, 2, 3. и 8. овог закона почеће се примјењивати на дан кад сви судови на подручју надлежног окружног суда буду почели са радом, а који ће одредити Високи судски и тужилачки савјет.
Члан 20.
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивањау Службеном гласнику Републике Српске.”