Користећи сеовлаштењима која су ми дата у члану В. Анекса 10. (Споразум о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан ИИ.1. (д) претходно споменутог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са цивилним спровођењем”;
Позивајући се на став ЏИ.2 Закључака са Конференције о спровођењу мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Вијеће за спровођење мира поздравило намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” у вези с одређеним питањима укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) “мјере у сврху осигурања спровођења Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета” и које “могу укључити активности против особа које врше јавну функцију или дужносника…за које Високи представник утврди да су прекршили законске обавезе у складу са Мировним споразумом или одредбама његове имплементације”;
Наводећи Анекс 6 (Споразум о људским правима) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем ће се свим особама у оквиру јурисдикције Босне и Херцеговине обезбједити максимална заштита међународно признатих људских права и основних слобода, укључујући и право на правично суђење у грађанским и кривичним стварима;
Даље наводећи Устав Босне и Херцеговине, садржан у Анексу 4 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, који у члану 1.2, под насловом “Демократски принципи”, наводи да “је Босна и Херцеговина демократска држава која функционише у складу са владавином закона…..”;
Наглашавајући чињеницу да је успостављање владавине закона основни дио мировног процеса;
Уважавајући да владавина закона захтјева да се правда мора не само спровести него да разултати тога буду очигледни; ово захтјева повјерење јавности у правичност, непристрасност, искреност, интегритет и непоткупљивост судства, те да се слични стандарди примјењују и на тужиоце;
Узимајући у обзир програм реформе правосуђа у Босни и Херцеговини који укључује успостављање Високг судског и тужилачких вијећа Босне и Херцеговине као и међуентитетских Високих судских и тужилачких вијећа која су одређена да осигурају успостављање и одржавање највиших професионалних норми међу судијама и тужиоцима кроз ефикасне и функционалне процесе, дисциплинског кажњавања и смјењивања с функције, између осталог,;
Уочавајући да је успостављање ових Вијећа неизоставно подразумјева одређени период кашњења, али да враћање провјерења јавности у носиоце судијских и тужилачких функција захтијева хитне мјере;
Узимајући у обзир да је у интересу оних против којих су поднешене притужбе, као и у интересу оних на чије предмете такве особе могу утицати или у њима одлучивати да се не дозволи довођење у сумњу угледа и поштовања неопходних за повјерење и провођење законитих поступака.
Имајући у виду да повјерење јавности у овом периоду прије успостављања тих вијећа захтијева да вршење судијских и тужилачких функција особа против којих су упућене притужбе треба прекинути прије испитивања тих притужби од стране тих вијећа;
Имајући даље у виду забринутост да свака мјера која се може подузети против особа које обављају јавне функције или дужносника буде одговарајућа, те да питања која се даље наводе садржавају наводе које одговарајућа дисциплинска и друга тијела још нису истражила.
На основу горе наведеног, овим доносим слиједећу
ОДЛУКУ
којом се Миленко ТОМИЋ привремено удаљује од дужности јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Приједору до даљњег рјешења од стране Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске.
Вршилац дужности Републичког јавног тужиоца Републике Српске ће без одлагања организовати руковођење Основног јавног тужилаштва у Приједору и преузимање свих предмета за које је господин Миленко ТОМИЋ био одговорн, и организоваће поступање по тим предметима.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и за њено провођење није потребно доношење посебне одлуке.
Ова Одлука је донешена у складу са међународним мандатом Високог представника и не може бити предмет спора пред судовима у Босни и Херцеговини.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Господин Миленко ТОМИЋ је наводно намјерно опструирао провођење истраге против починилаца тешких кривичних дјела на подручју Приједора, свјесно дозвољавајући кључним свједоцима да напусте ово подручје и свјесно пропуштајући да извршава своје дужности тужиоца. У такве предмете спадају тежи предмети, а који се тичу трговине женама страних држављанки, које је пратила међународна полиција (ИПТФ).
Даље он је наводно извршавао своје дужности под утицајем алкохола, злоупотребио своје овласти јавног тужиоца, одбио извршити законите инструкције службеника ограна унутрашњих послова и пријетио им у извршавању њихових дужности, те пријетио лицу у чије возило је ударио под наводним утицајем алкохола.
Такођер, он је наводно теретио оптужене са очигледно неодговарајућим кривичним дјелима у предметима у којима су расположиви докази указивали на постојање тежих кривичних дјела. Специфичан примјер се односи на случај који се тиче смрти жене коју је претукао муж. Господин ТОМИЋ наводно овлашћује свог замјеника да терети наводног починиоца са много мање озбиљном оптужбом за наношење тешких тјелесних озљеда које су проузроковале смрт, унаточ чињеници да су докази јасно указивали на тежу оптужбу за убиство. Постоје јаки докази који указују личну везу између починиоца и господина ТОМИЋА, а што чини овај случај изузетно тешким.
Даље се наводи да се неприкладно понашао за вријеме коначне провјере у поступку протв њега пред Високим тужилачким савјетом Републике Српске, намјерно обмањујући Савјет.
Сарајево, 23. мај 2002. године.
Wолфганг Петритсцх
Високи представник