Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелом подручју Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се даљена став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава владавине закона, у коју грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самодорживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
Позивајући се уз тона став 3. Анекса II (Владавина закона и људска права) поменуте Декларације према којему је успостава судских институција на државном нивоу, чиме би се задовољила потреба дата у Уставу а које би се бавиле кривичним дјелима која су починили званичници Босне и Херцеговине у току обављања службене дужности као и управним и изборним питањима, основни предуслов за успоставу владавине закона у Босни и Херцеговини;
Имајући на уму поново оснажену стартегију судске реформе у циљу јачања напора за успоставу владавине закона у Босни и Херцеговини из 2002/2003 године коју је подржао Управни одбор Савјета за имплементацију мира на састанку одржаном 28. фебруара 2002. године констатујући је да је поменута стратегија осмишљена у циљу одговора на позиве упућене од стране власти у Босни и Херцеговини које траже јачи ангажман међународне заједнице по питању привредног криминала, корупције и проблема са којима се суочава судски систем;
Узимајући у обзир чињеницу да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира 7. маја 2002. године у Сарајеву позвао органе власти Босне и Херцеговине да обезбиједе брзо успостављање Суда Босне и Херцеговине подсјећајући их да је потребно да Апелационо одјељење Суда буде оперативно како би доносило одлуке везано за изборне жалбе те апелујући на органе власти да одмах пронађу одрживо рјешење за проблем локације Суда;
Узимајући у обзир даље чињеницу да је у коминикеу издатом у Сарајеву 31. јула 2002. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира навео како Одбор поздравља оснивање Посебних вијећа и подржава приједлог Високог представника да у састав Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине укључујући домаће и међународне судије и тужиоце кроз Посебно вијеће/одјел за организовани криминал, привредни криминал и корупцију;
Имајући на уму да криминалне активности и даље угрожавају економска, фискална, тржишна и друга социјална права и интересе грађана Босне и Херцеговине, те да ће оснивање Посебног Вијећа за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу поменутог Суда Босне и Херцеговине унаприједити одлучну борбу против криминала у Босни и Херцеговини;
Увјерен у витални значај који за Босну и Херцеговину има настојање да се ојача и слиједи владавина закона како би се створила основа за привредни раст и стране инвестиције те из свих горе наведених разлога;
Високи представник овим доноси слиједећу
ОДЛУКУ
којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о Суду Босне и Херцеговине, који је саставни дио ове одлуке
Наведени закон ступа на снагу као закон Босне и Херцеговине на дан предвиђен у члану 13. закона, на привременој основи све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 24. јануар 2003. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СУДУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Увод
Закон о Суду Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 29/00), измијењен и допуњен чланом 73. Закона о Високом судском и тужилачком вијећу (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 15/02), даље измијењен и допуњен Законом о измјенама и допунама Закона о Суду Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, 24/02) (у даљем тексту: Закон), овим се мијења и допуњава како слиједи:
Члан 1.
Члан 9. става 2. Закона се брише.
Члан 2.
Члан 13. Закона се брише и замјењује се новим чланом 13. који гласи:
“1. Суд је надлежан за кривична дјела утврђена Кривичним законом Босне и Херцеговине и другим законима Босне и Херцеговине.
2. Суд је даље надлежан за кривична дјела утврђена законима Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине када та кривична дјела:
а) угрожавају суверенитет, територијални интегритет, политичку независност, националну безбједност и међународни субјективитет Босне и Херцеговине;
б) могу имати озбиљне реперкусије или штетне посљедице на привреду Босне и Херцеговине, или могу изазвати друге штетне посљедице за Босну и Херцеговину или могу изазвати озбиљну економску штету или друге штетне посљедице изван територије датог ентитета или Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.
3. У надлежности Суда је такође да:
а) заузима коначан и правно обавезујући став везан за провођење закона Босне и Херцеговине имеђународних уговорана захтјев било којег суда ентитета или било којег суда Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине којем је повјерено провођење закона Босне и Херцеговине;
б) одлучује о питањима која се тичу провођења међународних и међуентитетских кривичних прописа, укључујући и односе са Интерполом и другим међународним полицијским органима, као што су трансфер осуђене особе, изручење и предаја лица, који се захтијевају од било којег органа на подручју Босне и Херцеговине од стране друге државе, односно међународног суда или трибунала;
ц) рјешава сукоб надлежности између судова ентитета, између судова ентитета и Суда Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, те између Суда Босне и Херцеговине и било којег другог суда;
д) одлучује о понављању кривичног поступка за кривична дјела предвиђена законима државе Босне и Херцеговине.”
Члан 3.
У члану 14. став 2. тачка ц), иза ријечи “и судова Брчко Дистрикта”, додају се слиједеће ријечи “те између Суда Босне и Херцеговине и било којег другог суда”.
Члан 4.
У члану 15. став 1. се брише и замјењује се новим ставом 1. који гласи:
“1. Суд је надлежан да одлучује по:
а) жалбама против пресуда или одлука које донесе Кривично одјељење овог Суда;
б) жалбама против пресуда или одлука које донесе Управно одјељење овог Суда;
ц) ванредним правним лијековима против правоснажних одлука које су донијела одјељења Суда, осим захтјева за понављање поступка.”
Члан 5.
Члан 16, члан 17. и члан 18. Закона се бришу.
Члан 6.
Члан 23. како је измијењен и допуњен брише се и замјењује новим чланом 23. који гласи:
“1. Управно одјељење се састоји од најмање пет судија.
2. Кривично одјељење се састоји од најмање десет судија.
3. Апелационо одјељење се састоји од најмање десет судија.
4. Одјељења суде у вијећима састављеним од по троје судија.
5. Од судије из другог одјељења може се тражити да суди у Апелационом одјељењу, осим у Посебном апелационом вијећу.”
Члан 7.
Члан 24. ставови 3, 4. и 5. како су измијењени и допуњени бришу се и замјењују новим ставовима 3. и 4, који гласе:
“3. Судије појединачно могу обављати и дужности судије за претходни поступак и судије за претходно саслушање.
4. Кривичним одјељењем предсједава предсједник одјељења којег бирају све судије одјељења.”
Члан 8.
Члан 32, члан 33, члан 34, члан 35, члан 36, члан 37, члан 38, члан 39, члан 40, члан 41. и члан 42. Закона се бришу.
Члан 9.
Члан 44, члан 45, члан 46, члан 47, члан 48, члан 49, члан 50, члан 51, члан 52, члан 53, члан 54, члан 55, члан 56, члан 57, члан 58, члан 59. и члан 60. Закона се бришу.
Члан 10.
У члану 61. став 1. ријечи “у складу са чланом 37. овог закона” и ријечи “у складу са чланом 57. овог закона” се бришу.
Члан 61. став 4. како је измијењен и допуњен брише се.
Члан 11.
Члан 63. и члан 64. Закона се бришу.
Члан 12.
Члан 65. како је измијењен и допуњен брише се и замјењује се новим чланом 65. који гласи:
“1. У прелазном периоду може се именовати један број од највише шест (6) међународних судија у посебна вијећа за организовани криминал, привредни криминал и корупцију при Кривичном и Апелационом одјељењу. Међународне судије не смију бити држављани Босне и Херцеговине или било које од сусједних земаља. Прелазни период може трајати најдуже четири године.
2. Међународне судије неће се сматрати одговорни у кривичном или парничном поступку за било коју радњу почињену у вршењу својих дужности према овом закону.
Члан 13.
Ступање на снагу
Овај Закон о измјенама и допунама Закона о Суду Босне и Херцеговине ступа на снагу 01. 02. 2003. године.