Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења поменутог Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) горе наведеног Споразума, према којем високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став DžI, 2. Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући Šу складу са тачком (ц) овог ставаĆ и “мјере у сврху обезбијеђења имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се даље на тачку 12.1. Декларације Савјета за имплементацију мира, који се састао у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године, у којој се јасно каже да Савјет сматра да успостављање владавине закона, у коју сви грађани имају повјерење, представља предуслов за дуготрајни мир и самоодрживу економију која је у стању да привуче и задржи стране и домаће инвеститоре;
Имајући у виду намјеру Управног одбора Савјета за имплементацију мира исказану у фебруару 2002. године да се ојача владавина закона у Босни и Херцеговини израдом и имплементацијом нових кривичних закона и јачањем судских и тужилачких институција у цијелој Босни и Херцеговини;
Имајући у виду да, иако могућност одбијања свједочења у судском поступку служи важном стратешком интересу заштите породичних веза, на њу се треба позивати само у ријетким случајевима;
Свјестан чињенице да закон утврђује обавезу свих грађана да сарађују у истрази и кривичном гоњењу;
Узевши у обзир и размотривши све наведено, високи представник доноси сљедећу
ОДЛУКУ
којом се проглашава Закон о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине
(Службене новине Федерације Босне и Херцеговине, бр. 35/03, 37/03, и 56/03)
који се налази у прилогу Одлуке и чини њен саставни дио.
Поменути закон се објављује на службеној интернет страници Канцеларије високог представника и ступа на снагу одмах као закон Федерације Босне и Херцеговине, без одлагања, на привременој основи, све док га Парламент Федерације Босне и Херцеговине не усвоји у одговарајућем облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и објављује се без одлагања у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 16. децембар 2004. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Закон о кривичном поступку Федерације Босне и Херцеговине (Службене новине Федерације Босне и Херцеговине, бр. 35/03, 37/03 и 56/03) мијења се и допуњава како слиједи:
Члан 1.
У члану 21. (Основни појмови), тачка g) се мијења и гласи:
“g) “овлаштено службено лице” је оно лице које има одговарајућа овлашћења унутар полицијских органа Босне и Херцеговине, укључујући Државну агенцију за истраге и заштиту и Државну граничну службу, полицијских органа надлежних министарстава унутрашњих послова у Федерацији, судске и финансијске полиције, као и царинских органа, пореских органа и органа војне полиције Босне и Херцеговине или у Федерацији Босне и Херцеговине;”.
Иза тачке с) додаје се нова тачка t). која гласи:
“t) “супружник” и “ванбрачни партнер” су она лица која такав статус имају према породичном праву.”
Члан 2.
У члану 97. (Лица која могу одбити свједочење), ставу 1., тачка b) се мијења и гласи:
“b) родитељ или дијете, усвојилац или усвојеник осумњиченог односно оптуженог.”
Тачка ц. се брише.
Члан 3.
У члану 308. (Субјекти жалбе), ставу 2., ријечи “сродник по крви у правој линији, усвојилац, усвојеник, брат, сестра и хранилац” се замјењују ријечима “родитељ или дијете и усвојилац односно усвојеник”.
Члан 4.
Овај закон ступа на снагу одмах и објављује се у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” без одлагања.