Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V. Анекса 10. (Споразум о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан II.1. (д) претходно споменутог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са цивилним спровођењем”;
Позивајући се на члан II. 8 наведеног споразума према чијим одредбама Високи представник може, поред цивилних комисија конкретно наведених у члану II. истог Споразума, успоставити друге цивилне комисије како би потпомогао извршење свог мандата;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције о спровођењу мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Вијеће за спровођење мира поздравило намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” у вези с одређеним питањима укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) “мјере у сврху осигурања спровођења Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета”;
Уз уважавање тачке I.2.а Закључака донесених на поменутој конференцији у Бону према којима је уочено “да је непристрасно и независно правосуђе” од “суштинског значаја за владавину закона и помирење у Босни и Херцеговини”, да процес именовања судија и тужилаца мора бити заснован на професионалним способностима, те да је контрола правосудног система елемент од суштинског значаја за поменути процес;
Руководећи се ставом II.2 Анекса на Декларацију Вијећа за спровођење мира (Мадрид, 16. децембра 1998. године) у којој се “наглашава значај појачаних напора у провођењу правосудне реформе, које усклађује Високи представник, како би се пружила подршка напорима органа власти у Босни и Херцеговини” те “апелује на Високог представника да даље развија свеобухватни стратешки план правосудне реформе, којим се утврђују краткорочни и дугорочни приоритети, у сагласности са тим органима, Вијећем Европе, ОСЦЕ-ом, УНМИБХ-ом и другим организацијама.”;
Имајуци у виду Декларацију Вијећа за имплементацију мира (на састанку одржаном у Бриселу 23-24. маја 2000. године) којом се намеће потреба за једним истински независним и непристрасним правосуђем како би се осигурала владавина закона у свим кривичним, грађанским и привредним питањима, те признајући “трајну потребу за међународном надзорном институцијом за правосудну реформу у ишчекивању да ОХР дође до рјешења у погледу Програма правосудне реформе” те да Вијеће “подржи даљње напоре Високог представника да предводи активности у реформи правосуђа и усклађује напоре међународне заједнице по том питању.”
Uzimaju}i у обзир Комунике Управног одбора Вијећа за спровођење мира (Сарајево, 13. јула 2000. године) у којем су се “Управни одбор и Високи представник сагласили да је по питању правосудне реформе и унапређења владавине закона потребан трајан ангажман међународне заједнице и у којем се наводи “За ту сврху, Високи представник ће успоставити Независну правосудну комисију”;
Позивајући се даље на Комунике Управног одбора Вијећа за имплементацију мира од 28. фебруара 2002. године, у којем Управни одбор подржава пооштрену стратегију реформе правосуђа Независне правосудне комисије за 2002/03. годину, као и уважавање значаја успостављања Високог судског вијећа за БиХ и реорганизације судова, а што се даље понавља у Комуникеу од 7. маја 2002. године;
Позивајући се на ранију Одлуку Високог представника број 94/01 о успостављању Независне правосудне комисије, објављену у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, број 10/01, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, број 14/01 и у “Службеном гласнику Републике Српске”, број 17/01 и Одлуку број 16/02 о Мандату независне правосудне комисије, објављену у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, број 40/02 и “Службеном гласнику Републике Српске”, број 55/02.
На основу свега горе наведеног, овим доносим слиједећу:
ОДЛУКУ
О новом мандату Независне правосудне комисије
1. Овом се Одлуком даје нови мандат Независној правосудној комисији којој се додјељују надлежности и овлаштења како је ниже наведено.
2. Мандат Независне правосудне комисије је слиједећи:
– пружање подршке раду Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске, Високог судског и тужилачког вијећа Федерације БиХ и Високог судског и тужилачког вијећа БиХ у прелазном периоду вијећа, који траје до 31. децембра 2003. године уколико се не продужи;
– пружање подршке раду дисциплинског тужиоца у дисциплинским питањима пред наведеним вијећима;
– пружање савјета локалним органима власти и стручним правним организацијама о свим питањима која утичу на судски систем и његову реорганизацију;
3. У извршавању свог мандата и надлежности, Независна правосудна комисија је овлаштена да иницира контакте са међународним организацијама и домаћим тијелима, агенцијама, институцијама, односно организацијама како би се унаприједили пројекти владавине закона који утичу на систем судова, његову реорганизацију, и подршку Високим судским и тужилачким вијећима.
4. Сви судови, тужилаштва и државне агенције на свим нивоима, укључујући све судије, тужиоце, особље у судовима и званичнике, обавезни су да сарађују са Независном правосудном комисијом и да пружају све информације које Независна правосудна комисија сматра неопходним у обављању својих задатака наведених у ставу 2. ове Одлуке.
5. Мандат Независне правосудне комисије продужује се од 1. јануара 2003. године и истиче најкасније 31. децембра 2003. године.
6. Ова одлука замјењује Одлуку број 16/02 о мандату Независне правосудне комисије.
7. Ова одлука ступа на снагу одмах и без одлагања биће објављена у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 24. јануара 2003. године Педи ЕшдаунВисоки представник